Владимир Кецмановић

Владимир Кецмановић (рођен 3. јула 1972. у Сарајеву) је српски писац, сценариста, колумниста. Син је политиколога Ненада Кецмановића и Наташе Кецмановић (девојачки Парежанин), лекторке и уреднице у области издаваштва. Кецмановић је у Сарајеву завршио основну школу и Прву гимназију, а у Београду је 1997. дипломирао књижевност. Објавио је романе Садржај шупљине, Последња шанса, Феликс (ушао у ужи избор за НИН-ову награду), Топ је био врео, Сибир, Каинов ожиљак (са Дејаном Стојиљковићем), Осама, као и збирке приповедака Зидови који се руше и Као у соби са огледалима. Аутор је биографскоесеистичких књига Das ist Принцип и Два крта и једна крв. Са историчарем Предрагом Марковићем написао је књигу Тито-поговор, а са Дејаном Стојиљковићем трилогију Немањићи. Кецмановићева проза доживела је филмске, телевизијске и позоришне адаптације и превођена је на енглески, француски, немачки, украјински, мађарски и румунски језик. Власник је издавачке куће ВИА. Ожењен је, отац кћерке Наталије. Живи и ради у Београду. Колумниста је више дневних и недељних новима у Србији и „региону“.

Књижевни рад

Године 1990. Кецмановићева прича Хистерија добила је Андрићеву награду на југословенском конкурсу листа Ослобођење за најбољу кратку причу. Сачинио је избор дела Душана Радовића и Душана Петричића за књигу Душкова кућа, која је на Београдском сајму књига 2004. проглашена дечјом књигом године. До сада је објавио више приповедака и романе Последња шанса (1999) и Садржај шупљине (2001).
Његов трећи роман Феликс био је у ужем кругу за НИН-ову награду 2007. године. Феликс је роман који долази после две ране прозне књиге у којима се Владимир Кецмановић опраштао од својих студентских дана и генерацијских преокупација. Феликс доноси чудне портрете оца и сина, гради необичну и верну слику година инфлације и оскудице у којој су једни бежали из земље, а други се сналазили на свакакве начине. Уз заплет са оштрим и неочекиваним преокретима, књига је постала слика једног доба, а њен књижевни стил упечатљив допринос српској литератури.
Кецмановић је добитник стипендије Борислав Пекић 2008. године за рукопис романа Топ је био врео који је и објављен исте године. Топ је био врео је роман о опсади Сарајева. Главни лик у роману је десетогодишњи Србин који престаје да говори када у експлозији гранате изгуби родитеље.
Кратки роман Сибир је публикован 2011. године. Криминалистичког је жанра.
Кецмановић објављује колумне у Вечерњим новостима, Политици и Гласу српске.

Романи
Последња шанса (1999),
Садржај шупљине (2001),
Феликс (2007),
Топ је био врео (2008),
Сибир (2011),
Каинов ожиљак (2014),
Осама (2015),
Немањићи (2016—2017), трилогија садржи књиге У име оца, Два орла и У име сина. Све три књиге је илустровао Драган Пауновић.

Збирке приповедака
Зидови које се руше (2012)
Као у соби са огледалима (2017)

Есејистичке књиге
Тито-поговор (2012)
Das ist Принцип (2014)
Два крста и једна крв (2017)

Награде

Награда Иво Андрић – најбоља југословенска кратка прича, победник конкурса листа Ослобођење 1990.
Награда Бранко Ћопић за роман Феликс,
Стипендија фондације Борислав Пекић за роман Топ је био врео
Награда Меша Селимовић за роман Топ је био врео.
Награда Хит Либрис за роман Каинов ожиљак
Велика награда Андрићевог института за роман Осама
Награда Печат времена за роман Осама
Награда Витез српске књижевности за трилогију Немањићи
Награда Перо Деспота Стефана за допринос српској књижевности
Награда Доситејево перо за трилогију Немањићи
Андрићева награда за причу Ратне игре

Рад на филму

Кецмановић ради на сценарију за другу сезону серије Сенке над Балканом заједно са Драганом Бјелогрлићем.
Косценариста је филмова, Топ је био врео, који се снимао по мотивима његовог романа, и Непријатељ. Заједно са Драганом Бјелогрлићем, Дејаном Стојиљковићем и Даницом Пајовићем је писао сценарио за српску серију Сенке над Балканом. Креатор је и косценариста игране серије Жигосани.
Од 20. јула 2019. године обавља функцију уредника Културно-уметничког програма Радио-телевизије Србије. На тој функцији ће заменити Небојшу Брадића.

Позориште

Представа Каинов ожиљак у режији Југа Радивојевића
Представа Осама у режији Дарка Бајића