Наше је само оно што дамо другима

БЕЗ „ДОДАТКА“ НЕМА ОСТАТКА

djordje matic
17 авг 2024
17.00
Галерија ЦК „Градац“

БЕЗ „ДОДАТКА“ НЕМА ОСТАТКА

БЕЗ „ДОДАТКА“ НЕМА ОСТАТКА
О феномену Културног додатка Политике говоре: Марија ђорђевић, Ђорђе Матић и Вуле Журић

Први број „Политикиног” додатка „Култура – уметност– наука” појавио се 14. априла 1957. године, на шест страница „Политикиног” формата. Најпре је излазио недељом и штампан је тако да се могао издвојити из листа као засебна целина. На првој страни, у првом броју, објављени су текстови Душана Матића, Душана Костића и Милана Ђоковића и илустрације Миливоја Узелца и Сретена Стојановића. Од 1963. године излази суботом и до данас је популаран као „суботњи додатак”. У смањеном формату у односу на новински излазио је од 27.11. 2004–7.4. 2007. године.

За првог уредника Културног додатка именован је песник Ристо Тошовић, раније секретар Савеза књижевника Југославије, главни уредник „Књижевних новина” и некадашњи главни уредник часописа „Младост” (који је забрањен 1952), а промовисао је модерну светску и нашу књижевност, као и нове тенденције у уметности уопште. Ристо Тошовић је Културни додатак уређивао све до 1962. године када је именован за главног уредника НИН-а.

Културни додатак, први број 1957.

Петар – Пеца Поповић, рок критичар

Ако си одрастао где си рођен, ако су ти те новине и тај подлистак истовремено биле дечачки сан, дневна доза и сваконедељна лектира и ако си једном био почаствован понудом наследника Зире Адамовића да ту сарађујеш, онда једно добро знаш. Можеш бити вољен, хваљен, куђен, боље плаћен, награђиван и оспораван, али нема сличног осећања поноса и стрепње оном када ти се текст појави у Културном додатку Политике. Онда постајеш део друштва изабраних који су перо убадали у рођену крв.

Без икакве цензуре или наруџбина потписао сам десетине текстова о рокенролу, али се највише сећам једног сасвим различитог – приче о Илији – Џонију Гавриловићу, заборављеном виртуозу из прве генерације наших школованих хармоникаша. Био је у дубокој старости и објављено у додатку га је дубоко дирнуло. Назвао ме је и дрхтавим гласом рекао: „Отворио сам прву београдску игранку, свирао на двору, био предратни радијски музичар и имам своје ауторске плоче. Мој живот и каријера имају смисла кад је то коначно верификовала Политика на странама културе.”Мањак визија, вишак хаоса