„Шта је култура? Све што је атрибут живота, од ума и маште па до физичког здравља, све је елемент и медијум културе, али она сама нешто је друго. Оплемењивање човека – то има хиљаде степена, облика, сврха…“
Исидора Секулић
Водећи се мислима велике Исидоре Секулић, Рашке духовне свечаности ове године прослављају значајан јубилеј, двадесет година постојања. За то време, манифестација је израсла у једну од најуспешнијих и најзначајнијих у целој земљи и поставила темељ развоја културног туризма у нашем крају. Развијајући свест о сопственим културним вредностима, очувању и креирању културног идентитета, Рашке духовне свечаности су се издвојиле из великог броја манифестације сличног карактера и својим програмским садржајима поставиле нове стандарде у летњој културној понуди Србије. За двадесет година постојања, ова светковина културе и уметности, превазишла је локалне оквире из којих је настала и ослобађајући креативност и промовишући нове идеје и уметничке изразе, постала међународна. Манифестација којом се поносимо и по којој се препознајемо. Манифестација због које вреди доћи у Рашку.
Последње недеље јула Рашка постаје својеврсна културна престоница Србије. У прелепом и инспиративном окружењу бисера српске духовности, средњовековног манастира Градац, одржава се Међународна ликовна колонија „Академија Јелена Анжујска“, као први део Рашких духовних свечаности. Већ једанаест година колонија окупља најзначајније домаће ауторе и госте из иностранства, а настала уметничка дела остају у трајном власништву града. Посебан дух и енергију овој колонији од самог почетка, давао је њен дугогодишњи селектор, вечити младић, мислилац и бунтовник, филозоф и човекољубац, романтик и сањар, једна од најзанимљивијих личности српске уметничке сцене, академик Милорад Бата Михаиловић.
„Љубав има страшну енергију. Без ње је живот бесмислен, и нема разлога да постоји. Не можеш другачије да волиш, него како се воли. Волети се може на милион начина, мрзети само на један.“
Милорад Бата Михаиловић
Чврсто ослоњена на ове Батине речи, отворена за нове медије и технике, правце и мотиве, колонија „Академија Јелена Анжујска“ ће и ове године угостити уметнике из земље и иностранства, а духовност овог светог места и гостопримство манастирског сестринства, на челу са игуманијом Ефимијом, пружају јединствен доживљај сваком посетиоцу. Градачко сестринство баштини велико културно и просветитељско наслеђе краљице Јелене Анжујске, пореклом Францускиње, ктиторке манастира, а веома плодан стваралачки опус мати Ефимије један је од најоригиналнијих у православном свету. Овај узбудљив креативни сусрет савремене уметности, која је по својој природи урбана и има потребу да свет разуме и на свој начин објасни и православног иконописа, који у себи чува древну тајну сликарства, уметности и живота – да је свака слика, свако уметничко дело – икона Творца, доприноси врхунском естетском искуству и чини ову колонију посебном.
Централни део Рашких духовних свечаности почиње средином августа отварањем изложбе радова насталих на ликовној колонији „Академија Јелена Анжујска“. Величина и значај појма Рашка у историји, култури и колективној свести нашег народа, увек нас је обавезивала да програмски садржаји буду на највишем уметничком нивоу, али и да задовоље укусе што ширег круга публике. На Рашким духовним свечаностима, у протеклих двадесет година, учествовали су врхунски уметници, писци, филозофи, духовници, музичари, научници, филмски и позоришни ствараоци. Неговала се традиција и духовност, најављивали и подржавали нови трендови у култури и уметности, слушала се најбоља музика, гледали најбољи филмови, промовисали најзначајнији књижевни аутори и њихова дела, расправљало се на најразличитије теме, постављала најважнија друштвена питања и помагало да се изграде алтернативни приступи њиховом решавању. Промовисана је креативност и слобода изражавања, неговала мултикултуралност и демократски дух, у истинском смислу те речи.
Током година, манифестација је израстала заједно са својим организаторима и публиком, стичући име и углед, као и особен и препознатљив карактер.
Од 2000. године на Рашким духовним свечаностима додељује се признање „Стефан Првовенчани“ за изузетан допринос српској култури. Досадашњи лауреати овог високог признања су великани културне сцене у Србији: композитор Светислав Божић, сликар Милорад Бата Михаиловић, филозоф Михајло Ђурић, режисер Емир Кустурица, сликар Сава Ракочевић, песник Слободан Ракитић, књижевник Данко Поповић, књижевник Драгослав Михаиловић, музичар Бора Дугић, архитекта Предраг Ристић, књижевник Милисав Савић и композиторка Исидора Жебељан.
Поред високих естетских критеријума, посебну тежину и значај нашој манифестацији даје богато културно-историјско наслеђе, Манастир Градац, Стара и Нова Павлица, као и непосредна близина два споменика UNESCO-ове светске културне баштине: Старог Раса са Сопоћанима – целине која укључује манастире Сопоћане и Ђурђеве Ступове, Петрову цркву и остатке тврђава Рас и Градина – као и Манастира Студенице. Традиционално гостопримство Рашчана, национални паркови Голија и Копаоник, који се налазе на територији општине Рашка, непресушни природни ресурси и тајне домаће гастрономије, учиниће посету Рашким духовним свечаностима искуством које се не заборавља.
„…И онда се сетим: до сада нисам био у Рашки, али сам цео живот тамо…И као што је Јелена Анжујска доносећи грану јоргована симболично унела нешто различито што одолева вековима, тако и тај млади свет живећи на дедовској груди не дозвољава да све оде низ Ибар. Али ни да иструли у јаловом миту. Због тога им се клањам, јер оно што раде, то је битно. Не некад, или лани, него данас! Управо сада, кад је тешко и неизвесно…“
Петар Пеца Поповић
Никша Барлов
