"Култура у три речи"

Светлана Бојковић

филмска, позоришна и телевизијска глумица

Светлана Бојковић

филмска, позоришна и телевизијска глумица

О Учеснику

Светлана Бојковић – Цеца (Земун, 14. децембар 1947) је српска филмска, позоришна и телевизијска глумица.

Биографија
Бојковићева је дипломирала на Академији за позориште, филм, радио, и телевизију у Београду 1970. године. Остварила је велики број улога у позоришту, као и на филму и на телевизији, од којих треба истаћи следеће : „Пас који је волео возове“ (1977), „Нека друга жена“ (1981), „Хало такси“ (1983), „Бољи живот“ (ТВ серија) (1987—1991), „Смрт госпође министарке“ (ТВ) (1991), „Срећни људи“ (ТВ серија) (1993—1996), „Породично благо“ (ТВ серија) (1998—2001).

Каријеру је започела 1967. године, филмом Једног дана мој Јамеле, да би десет година касније остварила свој највећи успех на филму, захваљујући улози Мике у социјалној драми Пас који је волео возове. Цеца је деведесетих свакако била највећа домаћа телевизијска звезда захваљујући улогама у изузетно популарним ТВ серијама Синише Павића: најпре као Емилија Попадић у Бољем животу, затим као сестра Антонија у Срећним људима, и на крају као Валерија Гавриловић у Породичном благу. Улога главне медицинске сестре Антоније сматра се ремек-делом домаћег глумишта.

Из брака са глумцем Милошем Жутићем за кога се удала 1968. године, има кћерку, такође глумицу Катарину Жутић (1972). Бојковићева се 2011. године удала по трећи пут, за дипломату Славка Круљевића, амбасадора Републике Србије у Финској. Наредне године се преселила у Хелсинки, и на кратко прекинула своју каријеру.

Светлана је 1978. добила Златну арену на Филмском фестивалу у Пули, за улогу у филму Пас који је волео возове, а 2003. године постала је прва добитница награде Жанка Стокић.

Признања
Награда „Велика Жанка“ (2003)
Награда за животно дело „Добричин прстен“ (2005)
Златна Арена на Фестивалу у Пули за улогу у филму „Пас који је волео возове“,
две награде „Ћуран“ на Данима комедије у Јагодини за улогу Јованке у представи „Пучина“ (1978) и улогу Белизе у представи „Учене жене“ (1991),
добитник је Октобарске награде града Београда, Награде „Јоаким Вујић“ за допринос позоришној култури,
Награда „Бранислав Нушић“ за животно дело у комедији,
Златни ћуран (2014)
Награда „Зоранов брк“ за улогу Драгице у представи „Моја ти” Атељеа 212 (2017)
Награда Златни платан за изузетан допринос евро—медитеранском филму, Фестивал медитеранског и европског филма у Требињу (2018)

Светлана Бојковић