"Култура у три речи"

Радивој Радић

професор, историчар, научни радник
radivoj_radic

Радивој Радић

професор, историчар, научни радник

О Учеснику

Радивој Радић (Ливно, 22. јануар 1954) је српски историчар (византолог), универзитетски професор и научни радник.

Радић је основну школу завршио у Врњачкој Бањи, а гимназију у Београду. Дипломирао је на београдском Филозофском факултету на групи за историју 1980. године. Децембра 1985. године одбранио је магистарску тезу „Обласни господари у Византији крајем 12. и у првим деценијама 13. века“. У току школске 1985/1986. боравио је седам месеци у Атини на специјализацији као стипендиста грчке владе. Докторску дисертацију „Време Јована V Палеолога“ одбранио је у децембру 1991. на Филозофском факултету у Београду. На постдокторском усавршавању био је 1997/1998. у Центру за византијске студије Дамбертон Оукс у Вашингтону.

У Византолошком институту САНУ запослен је од 1978. Од 1994. Запослен је на Филозофском факултету у Београду, као доцент, а од 2007. је редовни професор и шеф Семинара за византологију. Предаје и на Филозофском факултету у Бањалуци од јесени 1994, као и на Филозофском факултету у Нишу од јесени 1999. године. Историју Византије, а до недавно (новембар 2010.) и Историју Старог века предаје и на Филозофском факултету, Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

До 2007. Радивој Радић је учествовао на тридесетак научних скупова у земљи и иностранству и објавио је преко 120 научних радова. За књигу „Време Јована V Палеолога (1332—1391)“ године 1993. добио је Октобарску награду града Београда за науку. Сарадник је и „Енциклопедијског просопографског лексикона византијске историје и цивилизације“ који се издаје у Атини, као и члан редакције Зборника радова Византолошког института (ЗРВИ) и Српског комитета за византологију. За књигу „Друго лице Византије“ добио је награде Владимир Ћоровић (2015) и награду Веселин Лучић (2015) за најбоље дело објављено на Београдском универзитету.

Поред академске каријере, Радић се последњих година нарочито бави и популаризацијом историјске науке и посебно византијске историје.

Одабрана библиографија
Обласни господари у Византији крајем 12. и у првим деценијама 13. века., ЗРВИ 24—25. (1986), 151—290.
Време Јована V Палеолога (1332—1391), Београд 1993.
Страх у позној Византији 1180—1453, I — II, Београд 2000.
Из Цариграда у српске земље, Студије из византијске и српске историје, Београд 2003.
Срби пре Адама и после њега, Историја једне злоупотребе: Слово против „новоромантичара“, Београд 2005. (друго допуњено издање).
Византија, пурпур и пергамент, Еволута, Београд 2006.
Цариград, приче са Босфора, Еволута, Београд 2007.
Византија и Србија, Стубови културе, Београд 2010
Константин Велики, надмоћ хришћанства, Еволута, Београд 2010.
Ромејски свет – кратка историја свакодневног живота у Византији, Завод за издавање уџбеника, Београд 2012.
Стари Словени, Креативни центар, Београд 2011.
Средњовековни путовођа, ЈК Службени гласник, Београд 2011.
Друго лице Византије, Еволута, Београд 2014.
Страх у позној Византији 1180—1453, Београд, Еволута 2014.
Срби пре Адама и после њега, Историја једне злоупотребе: Слово против „новоромантичара“, Еволута, Београд 2015 (четврто издање)
Цариград, приче са Босфора, Еволута, Београд 2015 (треће издање)
Klio se stidi, protiv zlostavljanja istorijske nauke, Evoluta, Beograd 2016.
Србија 1217, настанак краљевине, Еволута, Београд 2016.

Радивој Радић

Предавањe: Краљ Стефан Првовенчани

17:00
Галерија Центра за културу „Градац“