"Култура у три речи"

Раде Шербеџија

филмски, телевизијски и позоришни глумац

Раде Шербеџија

филмски, телевизијски и позоришни глумац

О Учеснику

Раде Шербеџија је југословенски, српски и хрватски филмски, телевизијски и позоришни глумац српске етничке припадности. Ожењен је Ленком Удовички, са којом има ћерке Нину, Милицу Алму и Вању. Из првог брака има ћерку Луцију и сина Данила.

Рођен је 27. јула 1946. у српској породици у месту Бунић, код Титове Коренице у Хрватској. Отац му се звао Дане (1913—2017), а мајка Стана. Дипломирао је 1969. на Академији за позориште, филм и телевизију у Загребу, након чега је убрзо ангажован у загребачком драмском казалишту Гавела. Након тога наизменично ради као слободни уметник, с ангажманом у ХНК Загреб, те поновно у „Гавели“. Надарен, посебне глумачке технике, и рационалан и темпераментан, сугестиван, врсне дикције, с лакоћом изводећи и физички најтеже сцене, показао се подједнако уверљив у улогама класичног (нпр. Шекспирови Хамлет и Ричард III) и модерног репертоара (нпр. Ибзенов Пер Гинт) — у разним жанровима, и у позитивним и у негативним ликовима. Добитник је многих признања (трипут награђен на Стеријином позорју, Награда „Владимир Назор“, Награда „Дубравко Дујшин“, Награда „Орландо“ на Дубровачким љетним играма). На филму је дебитовао споредном улогом у Илузији (1967) Крсте Папића, док прву главну — младића на животној прекретници — тумачи у Гравитацији или фантастичној младости чиновника Бориса Хорвата (1968) Б. Иванде.

Раст популарности

Од тада све чешће наступа у главним улогама, ушавши у круг најбољих југословенских глумаца и глумећи у филмовима разних жанрова — од ратних драма до савремене тематике. Почетком ’70-их запажене су му улоге комунистичког активисте дезоријентисаног у приватном животу у Црвеном класју (1970) Живојина Павловића те сеоског младића суоченог с неправдом у Представи „Хамлета“ у селу Мрдуша Доња(1973) Крсте Папића. У то време истиче се и у филмовима који критички осликавају југословенску савременост: као каријеристички композитор (што потврђује његову способност карактеризације морално амбивалентних особа) у филму Браво маестро (1978) Рајка Грлића (Златна арена у Пули) и као новинар у истоименом филму (1979) Фадила Хаџића.

На врхунцу славе

Најуспешнија филмска година за Шербеџију је вероватно била 1986, када му две улоге у филмовима добијају титулу најуспешнијих на Пулском фестивалу: револуционара који се не сналази у поратном времену у Вечерњим звонима Лордана Зафрановића (Златна арена) и радника огорченог сиромаштвом и животним недаћама у Сну о ружи Ж. Тадића (Велика повеља у Нишу). Великог радног потенцијала, с успехом глуми и на телевизији: у ТВ серијама У регистратуриНикола Тесла (у насловној улози), Просјаци и синови и Бомбашки процес (као Јосип Броз Тито). Године 1982. добио је годишњу награду аустралијске телевизије Сами за главну улогу у аустралијској телевизијској екранизацији драме Ослобођење Скопља Д. Јовановића. Објавио је 2 збирке песама: Промјенљиви и Црно, црвено. Био је предавач сценског говора и глуме на Академији за казалиште, филм и телевизију у Загребу те као ванредни професор глуме на Академији уметности у Новом Саду.

Одлазак у емиграцију

Године 1992. одлази у свет, где се такође пробио како сјајан глумац. Упркос томе што је већ глумио у 80-ак филмова дистрибуисаних углавном на подручју бивше Југославије, пробој у светске воде задобио је филмом Ханин рат (1988) и филмом Пре кише(1994) Милча Манчевског. Године 1996, Шербеџија је играо оца избеглице у филму Белма и новозеландског имигранта у филму Broken English. Потом су уследиле улоге у водећим холивудским филмским остварењима у филмовима Свемирски каубојиНемогућа мисија 2Моћни Џо ЈангСнеч итд.

Познат је и по читању поезије, а и по позоришним представама. Покренуо је и нови театар „Улисис“ у Пули који је премијеру доживио с представом „Краљ Лир“ на Брионима под редитељском палицом његове супруге Ленке.

Радио је с многим великим именима као што су Ванеса Редгрејв, Филип Нојс или Том Круз, Стенли Кјубрик и Клинт Иствуд.

Награде и признања

  • У јануару 2011. године уврштен у Прес Магазинову листу „100 најпознатијих Срба у свету“.
  • У јуну 2018. године додељена му је награда Александар Лифка за допринос европској кинематографији.

Раде Шербеџија

Раде Шербеџија – концерт

21:30
САЛА ДОМА КУЛТУРЕ