Треба времена да постанеш млад

проф. Др Миомир Кораћ

Директор Археолошког института

проф. Др Миомир Кораћ

Директор Археолошког института

О Учеснику

Образовање:
(1996) докторат „Античке лампе са територије Виминацијума“ одбрањен на Филозофском Факултету у Београду
(1990) магистарски „Касноантичка и рановизантијска утвђења на Дунаву“ одбрањен на Филозофском Факултету у Београду
(1980) дипломирао на Филозофском Факултету у Београду

Стручна усавршавања:
– студијски боравак на Универзитетуз ЛМУ у Минхену на позив проф. Михаеа Макензена (Мицхаел Мацкенсен)
– студијски боравак у Минхену – Стипендија Министарства за науку Баварске за припрему докторске тезе на Универзитету Лудвиг Максимилијан, на «Институт фуер Вор- унд Фруехгесцхицхте унд Провинзиалроемисцхе Арцхаеологие ЛМУ Муенцхен«

Запослење:
(1999). године запослена у Археолошком институту

Стипендије и награде:
од 1981 до 2010 више студијских боравака у Великој Британији САД, експерт је Министартва за науку и технолошки развој за оцену пројеката из области историје, архелогије, етнологије, историје уметности и музикологије.

Најважнија учешћа на ископавањима:
од 1981.– Виминацијум
од 1976. – Сингидунум
од 1976. – римски војни логори (Ђердап ИИ)

Руковођење теренским истраживањем:
од 2000. године руководи пројектом Виминацијум
у оквиру пројекта Ђердап ИИ (1976-1981) руководио је истраживањима на касноантичким и рановизантијским ауксилијарним логорима у Љубичевцу, Ушћу Слатинске реке и Михајловцу
Од 2010. директор Центра за популаризацију науке при Министарству за науку и технолошки развој.
Од 2002.године руководи Центром за нове технологије, у којем су експерти са Рударско-геолошког факултета, Математичког факултета, Математичког института САНУ, Електротехничког факултета и Археолошког института САНУ.
Од 2000. године руководи и пројектом динамичких презентација на Интернету.
Руководи пројектом Примена геофизичких метода у археологији (георадар, магнетизам, даљинска детекција, анализа дигиталног сигнала).
Од 1990. године руководи пројектом Информационог система из области археологије.

Области научног истраживања:
римски лимес на Дунаву
материјална и духовна култура (римски период)
становање и сахрањивање (римски период)
религија, култ и ритуал (римски период)

Језици:
енглески, немачки

Најпознатији конгреси, учешћа, чланства:

2010.
– РОМЕЦ XVI – Тхе Роман Military Equipment Цонференце, Загреб (Хрватска), са радом: Книвес анд Даггерс ин гравес фром Виминациум,

2009.
– ЛИМЕС 21 – Тхе XXIst интернатионал ЛИМЕС (Роман Фронтиерс) цонгресс ат Newcastle упон Tyne, Њукасл (Велика Британија), са радом: Брингинг то лифе тхе анциент city оф Виминациум он тхе Данубе,
– X међународни симпозијум „Funerary Працтицес ин Централ анд Еастерн Еуропе (10тх century Б.Ц. то 3рд century А.Д.)“, Тулча (Румунија), 10-12. 10. 2008, са радом: Црематион буриалс ат Виминациум (И-ИИИ ц.А.Д.),
– XVII међународни конгрес класичне археологије АИАЦ „Меетингс between цултурес ин тхе анциент Медитерранеан“, Рим (Италија), са радом: Тхе рецент discovery оф темпле complex ат Виминациум,
– РАЦ/ТРАЦ 2007 Севентх Роман Archaeology Цонференце, Лондон (Велика Британија), са радом: Арцхаеологицал парк Виминациум
– РОМЕЦ XVI – Тхе Роман Military Equipment Цонференце, Ксантен (Немачка), са радом: Тхе cemetery ас баттлефиелд – weapon финдс фром цеметериес оф Виминациум,
– Сецонд Интернатионал Цонференце он Experimental Archaeology анд Арцхаеологицал Паркс, Сзáзхаломбатта (Мађарска), са радом: Пресентатион оф прехисториц анд анциент арцхаеологицал ремаинс ат Виминациум

СТРУЧНЕ АКТИВНОСТИ

Године 1997. заједно са колегама из Народног музеја у Београду основао школу за конзервацију – ДИАНА, центар за конзервацију. У оквиру школе поред других активности, покренут је часопис ДИАНА, центар за конзервацију.

Био уредник часописа Диана и уредник ЦД издања “Археолошки лексикон”, затим уредник часописа Археологија и природне науке, Центра за нове технологије.

Последњих двадесетак година бави се систематски применом рачунара у археологији. Из тога је произашла сарадња на заједничким пројектима са Математичким институтом, Природно-математичким факултетом и Електротехничким факултетом у Београду. Од 1996. године са поменутим институцијама, а под руководством Археолошког института САНУ, руководи на пројекту изградње и развијању Експертног система и применом вештачке интелигенције из археологије под називом ПАНДОРА.

Заједно са Математичким факултетом, Математичким институтом и Музејом града Београда радио је неколико година на Иновационом пројекту који је имао за циљ да се утврде стандарди и модели за дигитализацију и архивирање културне баштине наше земље. Ради се на утврђивању стандарда и методологије за дизајн и архитектуру ових врста база података.

Од 1990-тих године бави се мултимедијом. Израдио је више десетина мултимедијалних презентација. Члан је одбора за Мултимедију, као и делегирани члан у Европској асоцијацији за мултимедију.

Бави се и графичким дизајном, и дизајнирао је више десетина књига, плаката посвећених изложбама, јубилејима и промоцијама.

У оквиру Научног програма телевизије, реализовао је више пројеката: “Римски медицински инструменти”, “Античке лампе”, “ЕС Пандора”, “Старе карте, гравире и фотографије”, “Архивирање културне баштине”. За Научни програм Телевизије урадио је серију емисија под називом “Историја српске археологије”.
Изабрана библиографија:

Монографије:
Кораћ, М. Максин, М. Пуцар и С. Милијић) Одрживи развој туризма у Европској унији и Србији, Београд 2011.
Миомир Кораћ, Снежана Голубовић, Виминациум – Више Гробаља 281-530 (кремација) 268-560 (инхумација), Том ИИ, Археолошки институт – Центар за нове технологије, Београд 2009.
Миомир Кораћ, Немања Мрђић, Снежана Голубовић, Итинерариум Романум Сербиае, Београд 2009.
Итинерариум Романум Сербиае, Мултимедијални ДВД, Типон, Београд 2009.
Тхе Паинтингс оф Виминациум, Дие Малкунст Виминациумс (Сликарство Виминацијума), Центер фор New Тецхнологиес, Београд 2007.
Олд Мапс, Engrawings анд Пхотограпхс ин тхе City оф Мусеум оф Белграде (Старе карте гравире и фотографије из збирке музеја града Београда), Београд 1996.
Супербасе фор арцхаеологистс (Супербасе за археологе), Оццасионал Публицатионс оф тхе Мусеум оф Пожаревац, Пожаревац 1999.
Модел Арцхаеологицал дата басе (Модел археолошке базе података), Оццасионал Публицатионс оф тхе Арцхаеологицал Институте, Арцхаеологицал Институте Београд, Београд 1994.

Чланци:
Кораћ, С. Голубовић, Тхе Рецент Discovery оф а Темпле Complex ат Виминациум, Боллетионо ди Арцхеологиа он лине, Рома 2008, 33-36.
Тхе cemetery ас баттлефиелд – weapon финдс фром цеметериес оф Виминациум, XVI РОМЕЦ (Тхе Роман Military Equipment Цонференце), Xantener Берицхте 16, 2009, 107-124, са Мрђић.
Црематион Буриалс ат Виминациум (И-ИИИ ц. АД.), Funerary Працтицес ин Централ анд Еастерн Еуропе (10тх ц БЦ – 3рд АД), Брăила – Браşов 2008, 109-118, са С. Голубовић.
Картирање римског акведукта на виминацијуму уз помоћ глобалног система за позиционирање (ГПС), Археологија и природне науке 2, 2006: 7-20, са Н. Мрђић и М. Микић.
Примена ВР панорама у визуелизацији културног наслеђа на интерактивном цд ром-у “Виминациум лумен меум”, Археологија и природне науке 2, 2006: 97-104, са С. Марковић и Ј. Обрадовић.
ПАНДОРА – Експертни систем за датирање ископина, Археологија и природне науке 2, 2006: 105-120, са З. Огњановић, Ф. Дуганџић.
Идентификација археолошких материјала ласером помоћу компаративне анализе еквивалентних основа, Археологија и природне науке 2, 2006: 121-128, са С. Радовановић и А.Милосављевић.
Виминациум, Тхе jewel оф натионал анд world цултурал херитаге, Сербиа анд World – Миррор оф Тимес, Интернатионал Едитон, Белграде 2006, 117 – 122.
Виминацијум – даљинска детекција и гис, Археологија и природне науке 1, 2005: 21-36
са, Павловић, Н.Мрђић.
Примена георадара у истраживањима римског акведукта на Виминацијуму, Археологија и природне науке 1, 2005: 37-46, са Стојановић, Н.Мрђић.
Примена холографске интерферометрије и скенирајуће електронске микроскопије у испитивању материјала предмета културне баштине, Археологија и природне науке 1, 2005: 127-136
са М. Срећковић, А. Милосављевић, С. Петронић.

проф. Др Миомир Кораћ

Viminacium, римски град

17:00
ГАЛЕРИЈА ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ „ГРАДАЦ“